ULOGA TH1 I TH17 IMUNOG ODGOVORA U PATOGENEZI MULTIPLE SKLEROZE

Apply

ULOGA TH1 I TH17 IMUNOG ODGOVORA U PATOGENEZI MULTIPLE SKLEROZE

Journal Title: Acta Medica Medianae - Year 2010, Vol 49, Issue 4

Abstract

Th17 ćelije su novootkrivena subpopulacija CD4+ T limfocita koja se predominantno karakteriše produkcijom proinflamatornog citokina IL-17. Od njihovog otkrića, 2003. godine, Th17 ćelije su pobudile veliku pažnju, zbog mnogobrojnih dokaza koji ukazuju na njihovu ključnu ulogu u patogenezi multiple skleroze i drugih bolesti koje su ranije smatrane klasičnim Th1 posredovanim autoimunim bolestima. Na animalnom modelu multiple skleroze, eksperimentalnom autoimunom encefalomijelitisu, demonstrirano je da su Th17 ćelije nosioci inflamatornog procesa u autoimunosti, dok Th1 ćelije imaju protektivnu ulogu, što je u suprotnosti sa dosadašnjim konceptom multiple skleroze. Odnos između Th17 i Th1 ćelija decidira da li će doći do inicijacije inflamacije i nastanka demijelinizacionog plaka. Inflamacija nastaje kada odnos između Th17 i Th1 ćelija bude veći od 1, jer tada postoji disproporcionalni porast sekrecije IL-17, koji se danas smatra glavnim regulatorom autoimunih procesa u CNS-u. Otkriće uključenosti TGF-β i IL-6 u proces nastanka proinflamatornih Th17 ćelija je takođe iznenađujuće, s obzirom da TGF-β samostalno ima antiinflamatorna dejstva i indukuje aktivaciju FOXP3 transkripcionog faktora, esencijalnog za generisanje regulatornih T limfocita, koji su značajni za imunosupresiju, uspostavljanje i održavanje imunotolerancije. Funkcionalni antagonizam, uz slične diferencijacijske faktore Th17 ćelija i regulatornih T limfocita postao je posebno interesantan sa aspekta imunomodulatorne terapije autoimunih poremećaja. Nova saznanja su konstruisala sistem patogenetskog mehanizma multiple skleroze posredovan prevashodno Th17 ćelijama, što je dovelo u pitanje mehanizme delovanja lekova danas, ali i otvorilo mogućnosti za nove terapijske pristupe.

Authors and Affiliations

Miloš Kostić

Keywords

EFEKTI VERAPAMILA NA SERUMSKU KONCENTRACIJU NATRIJUMA I KALIJUMA I PATOHISTOLOŠKE PROMENE PRIKAZANE HE METODOM U EKSPERIMENTALNOJ GENTAMICINSKOJ NEFROTOKSIČNOSTI

Analizirano je delovanje verapamila na segmente nefrona bubrega pacova u gentamicinskoj nefrotoksičnosti. U životinja tretiranih gentamicinom (100 mg/kg tt/24 h) zabeležene su značajne promene u korteksu, posebno na prok...

EP ID EP129394
DOI -
Views 78
Downloads 0